одрећи
//ǒdret͡ɕi//
Serbo-Croatianverb
Definitions
- 1.to deny
- 2.to refuse, withhold, withdraw
- 3.to renounce, repudiate, waive
Forms
- о̀дрећиcanonical • perfective
- òdrećiromanization
- одрећиinfinitive
- -noun-from-verb
- одрекнемpresent • singular
- одречемpresent • singular
- одрекнешpresent • singular
- одречећpresent • singular
- одрекнеpresent • singular • third-person
- одречеpresent • singular • third-person
- одрекнемоplural • present
- одречемоplural • present
- одрекнетеplural • present
- одречетеplural • present
- одрекнуplural • present • third-person
- одрекуplural • present • third-person
- одрећи ћуfuture • future-i • singular
- одрећи ћешfuture • future-i • singular
- одрећи ћеfuture • future-i • singular • third-person
- одрећи ћемоfuture • future-i • plural
- одрећи ћетеfuture • future-i • plural
- одрећи ће̄future • future-i • plural • third-person
- бу̏де̄м одрекаоfuture • future-ii • singular
- бу̏де̄ш одрекаоfuture • future-ii • singular
- бу̏де̄ одрекаоfuture • future-ii • singular • third-person
- бу̏де̄мо одреклиfuture • future-ii • plural
- бу̏де̄те одреклиfuture • future-ii • plural
- бу̏дӯ одреклиfuture • future-ii • plural • third-person
- одрекао самpast • perfect • singular
- одрекао сиpast • perfect • singular
- одрекао јеpast • perfect • singular • third-person
- одрекли смоpast • perfect • plural
- одрекли стеpast • perfect • plural
- одрекли суpast • perfect • plural • third-person
- би̏о сам одрекаоpast • pluperfect • singular
- би̏о си одрекаоpast • pluperfect • singular
- би̏о је одрекаоpast • pluperfect • singular • third-person
- би́ли смо одреклиpast • pluperfect • plural
- би́ли сте одреклиpast • pluperfect • plural
- би́ли су одреклиpast • pluperfect • plural • third-person
- одрекохaorist • past • singular
- одречеaorist • past • singular
- одречеaorist • past • singular • third-person
- одрекосмоaorist • past • plural
- одрекостеaorist • past • plural
- одрекошеaorist • past • plural • third-person
- одрекао бихconditional • conditional-i • singular
- одрекао биconditional • conditional-i • singular
- одрекао биconditional • conditional-i • singular • third-person
- одрекли бисмоconditional • conditional-i • plural
- одрекли бистеconditional • conditional-i • plural
- одрекли биconditional • conditional-i • plural • third-person
- би̏о бих одрекаоconditional • conditional-ii • singular
- би̏о би одрекаоconditional • conditional-ii • singular
- би̏о би одрекаоconditional • conditional-ii • singular • third-person
- би́ли бисмо одреклиconditional • conditional-ii • plural
- би́ли бисте одреклиconditional • conditional-ii • plural
- би́ли би одреклиconditional • conditional-ii • plural • third-person
- -imperative • singular
- одрекниimperative • singular
- одрециimperative • singular
- -imperative • singular • third-person
- одрекнимоimperative • plural
- одрецимоimperative • plural
- одрекнитеimperative • plural
- одрецитеimperative • plural
- -imperative • plural • third-person
Conjugation
Infinitive:одрећи
| he/she/it | одрекне, одрече |
| they | одрекну, одреку |
he/she/it
одрекне, одрече
they
одрекну, одреку