поклонник
/[pɔˈkɫɔnːek]/
Ukrainiannoun
Definitions
- 1.worshipper, adorer (someone who worships)
- 2.admirer, adorer
- 3.suitor, wooer (one who courts a female)
Forms
- покло́нникcanonical • masculine • person
- poklónnykromanization
- покло́нникаgenitive
- покло́нницяfeminine
| Case | Singular | Plural |
|---|---|---|
| Nominative | покло́нник | покло́нники |
| Genitive | покло́нника | покло́нників |
| Dative | покло́нникові, покло́ннику | покло́нникам |
| Accusative | покло́нника | покло́нників |
| Instrumental | покло́нником | покло́нниками |
| Locative | покло́нникові, покло́ннику | покло́нниках |
| Vocative | покло́ннику | покло́нники |
Nominative
Singular
покло́нник
Plural
покло́нники
Genitive
Singular
покло́нника
Plural
покло́нників
Dative
Singular
покло́нникові, покло́ннику
Plural
покло́нникам
Accusative
Singular
покло́нника
Plural
покло́нників
Instrumental
Singular
покло́нником
Plural
покло́нниками
Locative
Singular
покло́нникові, покло́ннику
Plural
покло́нниках
Vocative
Singular
покло́ннику
Plural
покло́нники