Definitions
- 1.partible
- 2.divisible
No etymology recorded for this word.
Forms
- дјѐљивcanonical
- djèljivromanization
- дјѐљивӣdefinite
- дѐљивalternative • ekavian
| Case | Singular | Plural |
|---|---|---|
| Nominative | дјељив, дјељива, дјељиво, дјељиви | дјељиви, дјељиве, дјељива |
| Genitive | дјељива, дјељиве, дјељивог, дјељивога | дјељивих |
| Dative | дјељиву, дјељивој, дјељивому, дјељивоме | дјељивим, дјељивима |
| Accusative | дјељив, дјељиву, дјељиво, дјељива, дјељиви, дјељивог, дјељивога | дјељиве, дјељива |
| Vocative | дјељив, дјељива, дјељиво, дјељиви | дјељиви, дјељиве, дјељива |
| Locative | дјељиву, дјељивој, дјељивоме, дјељивому | дјељивим, дјељивима |
| Instrumental | дјељивим, дјељивом | дјељивим, дјељивима |
Nominative
Singular
дјељив, дјељива, дјељиво, дјељиви
Plural
дјељиви, дјељиве, дјељива
Genitive
Singular
дјељива, дјељиве, дјељивог, дјељивога
Plural
дјељивих
Dative
Singular
дјељиву, дјељивој, дјељивому, дјељивоме
Plural
дјељивим, дјељивима
Accusative
Singular
дјељив, дјељиву, дјељиво, дјељива, дјељиви, дјељивог, дјељивога
Plural
дјељиве, дјељива
Vocative
Singular
дјељив, дјељива, дјељиво, дјељиви
Plural
дјељиви, дјељиве, дјељива
Locative
Singular
дјељиву, дјељивој, дјељивоме, дјељивому
Plural
дјељивим, дјељивима
Instrumental
Singular
дјељивим, дјељивом
Plural
дјељивим, дјељивима