Definitions
- 1.nameless
- 2.anonymous, unknown
Etymology
Inherited from Proto-Slavic *bezimenьnъ. Morphologically, from без + име + -ен.
Forms
- бѐзименcanonical
- bèzimenromanization
- бѐзименӣdefinite
| Case | Singular | Plural |
|---|---|---|
| Vocative | безимен, безименa, безименe, безименi | безименe, безименa, безименi |
| Locative | безименu, безименoj, безименem, безименemu | безименim, безименima |
| Instrumental | безименim, безименom | безименim, безименima |
| Nominative | безименi, безименa, безименe, безимен | безименi, безименe, безименa |
| Genitive | безименa, безименe, безименeg, безименega | безименih |
| Dative | безименu, безименoj, безименem, безименemu | безименim, безименima |
| Accusative | безимен, безименu, безименe, безименa, безименi, безименeg, безименega | безименe, безименa |
Vocative
Singular
безимен, безименa, безименe, безименi
Plural
безименe, безименa, безименi
Locative
Singular
безименu, безименoj, безименem, безименemu
Plural
безименim, безименima
Instrumental
Singular
безименim, безименom
Plural
безименim, безименima
Nominative
Singular
безименi, безименa, безименe, безимен
Plural
безименi, безименe, безименa
Genitive
Singular
безименa, безименe, безименeg, безименega
Plural
безименih
Dative
Singular
безименu, безименoj, безименem, безименemu
Plural
безименim, безименima
Accusative
Singular
безимен, безименu, безименe, безименa, безименi, безименeg, безименega
Plural
безименe, безименa