разбойник
[rɐzˈbojnʲɪk]nounRussian
Meanings
- 1brigand, highwayman, robber
- 2colloquialrogue, wretch
Declension
| Case | Singular | Plural |
|---|---|---|
| Nominative | разбо́йник | разбо́йники |
| Genitive | разбо́йника | разбо́йников |
| Dative | разбо́йнику | разбо́йникам |
| Accusative | разбо́йника | разбо́йников |
| Instrumental | разбо́йником | разбо́йниками |
| Prepositional | разбо́йнике | разбо́йниках |
Forms
- разбо́йник
- animate, canonical, masculine
- razbójnik
- romanization
- разбо́йника
- genitive
- разбо́йница
- feminine
- разбо́йничий
- adjective, relational
- разбо́йничек
- diminutive
Origin
разбо́й (razbój) + -ник (-nik)