розбиратисяUkrainian conjugation

to deal with, to get to grips with (з + instrumental)/[rɔzbeˈratesʲɐ]/imperfective

Aspect partner: розібра́тися

present

1st person singularрозбира́юся, розбира́юсь
2nd person singularрозбира́єшся
3rd person singularрозбира́ється
1st person pluralрозбира́ємся, розбира́ємося, розбира́ємось
2nd person pluralрозбира́єтеся, розбира́єтесь
3rd person pluralрозбира́ються

future

1st person singularбу́ду розбира́тися, бу́ду розбира́тись, бу́ду розбира́ться, розбира́тимусь, розбира́тимуся
2nd person singularбу́деш розбира́тися, бу́деш розбира́тись, бу́деш розбира́ться, розбира́тимешся
3rd person singularбу́де розбира́тися, бу́де розбира́тись, бу́де розбира́ться, розбира́тиметься
1st person pluralбу́демо розбира́тися, бу́демо розбира́тись, бу́демо розбира́ться, розбира́тимемось, розбира́тимемося, розбира́тимемся
2nd person pluralбу́дете розбира́тися, бу́дете розбира́тись, бу́дете розбира́ться, розбира́тиметесь, розбира́тиметеся
3rd person pluralбу́дуть розбира́тися, бу́дуть розбира́тись, бу́дуть розбира́ться, розбира́тимуться

past

masculine singularрозбира́вся, розбира́всь
feminine singularрозбира́лася, розбира́лась
neuter singularрозбира́лося, розбира́лось
pluralрозбира́лися, розбира́лись

imperative

2nd person singularрозбира́йся, розбира́йсь
1st person pluralрозбира́ймося, розбира́ймось
2nd person pluralрозбира́йтеся, розбира́йтесь

Other forms

  • розбира́тисяcanonical · imperfective
  • rozbyrátysjaromanization
  • розібра́тисяperfective
  • 1aclass
  • розбира́тисяimperfective · infinitive
  • розбира́тисьimperfective · infinitive
  • розбира́тьсяimperfective · infinitive
  • розбира́ючисьadverbial · imperfective · present
  • розбира́вшисьadverbial · imperfective · past