обвинувачуватиUkrainian conjugation
“to accuse, to blame (of/for something — у/в + locative)”/[ɔbʋenʊˈʋat͡ʃʊʋɐte]/imperfective
Aspect partner: обвинува́тити
present
| 1st person singular | обвинува́чую |
|---|---|
| 2nd person singular | обвинува́чуєш |
| 3rd person singular | обвинува́чує |
| 1st person plural | обвинува́чуєм, обвинува́чуємо |
| 2nd person plural | обвинува́чуєте |
| 3rd person plural | обвинува́чують |
future
| 1st person singular | бу́ду обвинува́чувати, бу́ду обвинува́чувать, обвинува́чуватиму |
|---|---|
| 2nd person singular | бу́деш обвинува́чувати, бу́деш обвинува́чувать, обвинува́чуватимеш |
| 3rd person singular | бу́де обвинува́чувати, бу́де обвинува́чувать, обвинува́чуватиме |
| 1st person plural | бу́демо обвинува́чувати, бу́демо обвинува́чувать, обвинува́чуватимемо, обвинува́чуватимем |
| 2nd person plural | бу́дете обвинува́чувати, бу́дете обвинува́чувать, обвинува́чуватимете |
| 3rd person plural | бу́дуть обвинува́чувати, бу́дуть обвинува́чувать, обвинува́чуватимуть |
past
| masculine singular | обвинува́чував |
|---|---|
| feminine singular | обвинува́чувала |
| neuter singular | обвинува́чувало |
| plural | обвинува́чували |
imperative
| 2nd person singular | обвинува́чуй |
|---|---|
| 1st person plural | обвинува́чуймо |
| 2nd person plural | обвинува́чуйте |
Other forms
- 2aclass
- обвинува́чуватиcanonical · imperfective
- obvynuváčuvatyromanization
- обвинува́титиperfective
- обвинува́чуватиimperfective · infinitive
- обвинува́чуватьimperfective · infinitive
- обвинува́чуванийimperfective · passive · past
- impersonal: обвинува́чуваноimperfective · passive · past
- обвинува́чуючиadverbial · imperfective · present
- обвинува́чувавшиadverbial · imperfective · past