цупя
/[ˈt͡supʲɐ]/
Bulgarianverb
Grammatical form
цупя is the first-person singular present indicative form of цу́пя се — “to sulk, to pout, to be in a tiff, to be in a miff”.
Definitions of цупя се verb · [ˈt͡supʲɐ sɛ]
Full entry for цупя се →- 1.to sulk, to pout, to be in a tiff, to be in a miff
Etymology of цупя се
Inherited from Proto-Slavic *sǫpiti.
Forms
- цу́пяcanonical
- cúpjaromanization
Paradigm of цупя се, with цупя highlighted:
Conjugation
| I | цу́пя се |
| you (sg) | цу́пиш се |
| he/she/it | цу́пи се |
| we | цу́пим се |
| you (pl) | цу́пите се |
| they | цу́пят се |
I
цу́пя се
you (sg)
цу́пиш се
he/she/it
цу́пи се
we
цу́пим се
you (pl)
цу́пите се
they
цу́пят се
Other Forms
present active:цу́пещ се, цу́пейки се, цу́пещият се, цу́пейки се, цу́пещия се, цу́пейки се, цу́пеща се, цу́пейки се, цу́пещата се, цу́пейки се, цу́пещо се, цу́пейки се, цу́пещото се, цу́пейки се, цу́пещи се, цу́пейки се, цу́пещите се, цу́пейки се
aorist active:цу́пил се, цупи́л се, цу́пилият се, цупи́лият се, цу́пилия се, цупи́лия се, цу́пила се, цупи́ла се, цу́пилата се, цупи́лата се, цу́пило се, цупи́ло се, цу́пилото се, цупи́лото се, цу́пили се, цупи́ли се, цу́пилите се, цупи́лите се
imperfect active:цу́пел се, -, -, цу́пела се, -, цу́пело се, -, цу́пели се, -
past passive:-, -, -, -, -, -, -, -, -